Balada O Ćaćinom Satu

(A, a, a, a, a, a, a, a)
(A, a, a, a, a, a, a, a)
Ćaća je jema sat u malom žepu
Takvoga sata nima više niko
Iz njeg se vrime razlilo ka mliko
Ka vino ča je uteklo svon čepu

Kad bi ćaća zasta da otare čelo
I sat bi sta i mudro bi muča
Nije jema srca da odbroji uru
Čoviku ča sidne da umoran ruča

Na ćaćinom satu briše se i gubi
To vrime u zlatu i ti prsti grubi
To vrime u zlatu, taj leut ča kreće
Na ćaćinom satu vratiti se neće

Ćaća je jema sat u malom žepu
Takvoga sata nima više niko
Iz njeg se vrime razlilo ka mliko
Ka vino ča je uteklo svon čepu

Ćaća se moga i bez sata snaći
Po pivcu, maški, po jugu u zraku
Al' more biti, ćutija se jači
Sa saton ča je svitlija u mraku

Na ćaćinom satu briše se i gubi
To vrime u zlatu i ti prsti grubi
To vrime u zlatu, taj leut ča kreće
Na ćaćinom satu vratiti se neće

Pričaju judi starili su skupa
Sat je bija srce u ćaćinom tilu
I nije se znalo ča to šuška, lupa
Ča to tira naprid vrilu krv kroz žilu

Sve dok nisu oba ostali bez glasa
Sve dok nije zemja rekla zadnje slovo
Još se nije znalo ča je puklo, stalo
Jer na njima sve je bilo još ka novo