Nagrada Za Strah

Tako ponekad, eto, setim se
Pomislim, možda prošlost sveti se?
Uglavnom dođe mi da pobegnem i ostavim sve zauvek

Ali kad počnem da se pakujem
U kofer slučajno te spakujem
Kud god da krenem, ideš sa mnom
Ti me nikad nisi pitala

Da l' smeš da ideš, da l' mi trebaš?
Ja kad ti trebam, ti me nemaš
A ja te nemam samo onda
Samo onda kada trebaš mi

Pogled s terase nije privlačan
I dan je više nego običan
Poželim opet da te zovem
Neću, ali čekam, javi se

I onda žmurim, lepo vidim sve
Slušam te kako dišeš, smejem se
Svemirna tiha noć i miris tvoje kose na mom jastuku

Negde visoko iznad neba
Letimo, dobar san nam treba
I neću da te spustim
Ne treba mi više tlo pod nogama

Dok nebo menja boje ja se ne brinem za to
Hrabar sam i umoran, korak mi je spor
Kroz maglu kad se spusti mrak, ja poznajem tvoj dah
Preko vode krišom svetli znak, ko nagrada za strah

Možeš da zaspiš kad god poželiš
I u snu pričaš sve što pomisliš
Roletne spuštene su spas za nas jer teraju dan s prozora

Sat kuca, ali vreme stalo je
Koliko god da prođ, malo je
Telefon ćuti ceo dan, niko nam strvarno nije potreban

Zar stvarno moram da se probudim?
Sanjam jer neću da te izgubim
Budim se slomljen kao vrba posle talasa i vetrova

Kad padne noć nebo se otvara
Hiljadu zvezda mene posmatra
Kroz suze gledam, ali ne dam da mi vide oči, krijem se

Nebo je isto kud god pobegneš
Mesec je jedan, ali svuda je
I svetli isto iznad krova, iznad groba, nikad ne bira

Kad jutro počne da se porađa
Krvari iz tog crnog predgrađa
Dođi na Dunav da me tražiš, negde mora da me izbaci

Dok nebo menja boje, ja se ne brinem za to
Hrabar sam, al' umoran i korak mi je spor
Kroz maglu kad se spusti mrak, ja poznajem tvoj dah
Preko vode, krišom svetli znak, ko nagrada za strah