Glas

Ima glas u mojoj glavi što kaže da sam umro,
Kaže uzela me smrt, ja život sam nazv'o kurvom,
Od svega osim sebe kažu pobeći se može,
Da li nešto skrivio sam sada ti mi reci bože,
Boli me glava ne čujem ni svoje misli,
Ne znam zašto sam celi dan šetao po kiši,
Ukinuti glas najozbiljnije ne umem,
Al' ne pričam sa sobom jer ja njega ne razumem,
Keva nešto priča al' ne mogu da čujem,
Mislim da sam post'o lud, sam svoj život sada psujem,
Pitaju me šta je ne znam kako da im kažem,
Zašto da misle da sam lud, mogu lako da ih slažem,
Bio govno prema sebi, i bio i ostao,
Na trenutak pomislih da sam bolji postao,
Ljudi su počeli da o meni bolje misle,
Ali nije izašlo iz mene ono što me grize,

U paklu za ovakve ima odvojeno mesto,
Oduvek pokušavam da napravim nešto,
Al' iz mene izlazi samo crna lirika,
Ima lošeg u meni al' i olovka smiri ga,

Glas u mojoj glavi sad u mozak me jebe,
Ja ne umem da volim jer ja mrzim samog sebe,

Oko mene lažni, al' olovka nije,
Pa sam je odmah zavoleo jer tekst iz mene lije,
Ovo radim da izbacim ono što me muči,
I nemoj da mislite da se rečima kurčim,
Na glas sam se naviko ali on ne izlazi,
Stvorio sam stav, tako da niko mi ne prilazi,
Boj'o se za sebe,
Bojao se za moje, bojao se za sve koji za mene se boje
Pretili mi razni, ali opet stojim,
Ne mogu mi ništa jer ni smrti se ne bojim,
Ali bojim se onoga što je bilo juče,
Danas nije sjebano? al' onaj glas me vuče,
On mi stalno govori da sam ja životinja,
Ne mogu da ugasim, tuče me insomnija,
Ne spavam i ne jedem nemam volje sa sobom,
Ne pitaj me ništa jer sad se svađam sa Bogom,

U paklu za ovakve ima odvojeno mesto,
Oduvek pokušavam da napravim nešto,
Al' iz mene izlazi samo crna lirika,
Ima lošeg u meni al' i olovka smiri ga,

Glas u mojoj glavi sad u mozak me jebe,
Ja ne umem da volim jer ja mrzim samog sebe,

Ja sam mog'o protiv glasa pa postali smo drugovi,
Rekao je navikni se dani su ti krugovi,
Rekao je ne daj da te drugi ljudi izmene,
Rekao je sam za život sebi pravi pripreme,
Posluš'o sam glas, nisam bio isti,
Nabroj'o ljude što mrzim, bio jedini na listi,
Al' glas me svašta učio odbranio od svega,
Ponekad se zapitam šta bih ja bez njega,
Glas je sada postao delimično pod kontrolom,
Ubio sam svoju savest i hranim ga svojim bolom,
Nadam se da sutra biće bolje nego danas,
Imam osećaj ko da otvara se stara rana,
Kažem sebi dobro je, al' sve crno nisam pobio,
Postao sam zahvalan za ono što sam dobio,
Zahvalan jer glas ide sa mnom kroz put dugi,
Zahvalan jer glas je bio tu kad nisu drugi,

U paklu za ovakve ima odvojeno mesto,
Oduvek pokušavam da napravim nešto,
Al' iz mene izlazi samo crna lirika,
Ima lošeg u meni al' i olovka smiri ga,

Glas u mojoj glavi sad u mozak me jebe,
Ja ne umem da volim jer ja mrzim samog sebe,