Usne

Ljubio si me u taksiju
Nisam primijetila da si tu,
Odglumila sam predstavu
Pa sam izašla u predgrađu.
Sad ni ne pamtim tko si bio,
A možda si me i volio;
Tvoje su usne pričale tajne
Sad pričaju laži, šarene, sjajne,
pričaju laži, šarene, sjajne.

I bolje da smo nijemi
Svatko u svojoj sjeni,
I bijes me katkad uzme
Ali ne miču se usne.
I neću ništa reći
Živi u svojoj sreći;
I bijes me katkad uzme,
Ali ne miču se usne.
Ne, ne, ne, ne, ne
ne, ne,
Ne, ne, ne, ne, ne
ne, ne.

Stvarnost uzme danak
riječi nauče bit grube
usne prevale prostote,
zaborave da ljube.
Čet'ri zida čuju,
al' nauče da šute
da čuvaju k'o tajnu,
sve suze prosute.
Uši ništa ne čuju,
oči slijepe odavno
kad krene samo zatvore se,
znaju bit će odvratno.
Lete ispod pojasa
uvrede su jeftine,
psovke se ne susprežu,
optužbe su ozbiljne.
Padaju sve maske, krv
zavrije od strasti,
krv zavrije od strasti
i ništa nije sveto.
Padaju sve maske, krv
zavrije od strasti,
krv zavrije od strasti
baš ništa nije sveto.

I tko bi znao tko sam bila
Previše toga sam sakrila;
Moje su usne mekane, nježne,
Al' nisu k'o njene, nikad k'o njene,
nisu k'o njene, nikad k'o njene.

I bolje da smo nijemi
Svatko u svojoj sjeni,
I bijes me katkad uzme
Ali ne miču se usne.
I neću ništa reći
Živi u svojoj sreći;
I bijes me katkad uzme,
Ali ne miču se usne.
Ne, ne, ne, ne, ne
ne, ne,
Ne, ne, ne, ne, ne
ne, ne,
Ne, ne, ne, ne, ne
ne, ne,
ne, ne, ne.
Kraj