Iz dana u dan

Kol'ko nisko idemo, može li uopće niže?
Možda nam se digo zanos, al' standard nam se ne diže
Dani ponosa i slave i minusa na tekućem
Mi ne živimo, mi preživljavamo
Šta ostavljamo našem budućem naraštaju? Dugove, račune
Rate kredita nas guše a nemamo ni kune
Kombiniramo kako odgodit plaćanje bar za desetak dana
Jebo život kad na karticu se kupuje hrana

Di smo sad? Stara štednja se otopila
Ošla na ono bitno, pojela se i popila
Bez svega smo ostali, prenaglo nas je pogodilo
Ko uopće zna što se to prek noći dogodilo

Koga da pitam, brate, ko će mi dat odgovore?
Reci bilo šta osim da je moglo biti gore

Sve te tisuće, hiljadarke, konjanici i rudari
Stavljani davno na stranu za neki san da se ostvari
Nestali u brojkama, brojke ko snijeg okopnile
Dok mi smo preživljavali životne stvari poskupile
I di smo sad? Napokon mirni, napokon slobodni
Napokon u svojoj državi, al' sad smo siromašni

Dali smo svoje snove za ovu zemlju i nije nam žao
Al' usput se našao domoljub veći od nas pa pokrao sav višak
Radili, al' nisu nas cijenili
Mjesecima čekali da plate trud što smo uložili
Di smo sad? Opet sve ispočetka
Za kolko nisko idemo od ponedeljka do petka?
Kolko danas vrijedi naš rad
Imali smo sad nemamo, di smo sad?

Samo živimo iz dana u dan
I svaki san davno nestao je izbrisan
Koga da pitam, brate, tko će mi dat odgovore?
Reci bilo šta osim da je moglo biti gore

Samo živimo iz dana u dan
I svaki san davno nestao je izbrisan
Koga da pitam, brate, tko će mi dat odgovore?
Reci bilo šta osim da je moglo biti gore

I di smo sad? (Di smo?) Još čekamo bolje sutra
Možda naivno se nadamo istim stvarima
Dok iznutra cijeli sistem zakazuje, nema pravde da nas štiti
Nema poštene vlasti, sve sami konvertiti
Obećanja su jeftina a život je tako skup
Pa su uzor kriminalci, šta ćeš, nije narod glup
Hoće standard, hoće lovu, hoće živit, hoće sve
A to čekaju i čekaju i čekaju i popizde

Jer nema smisla, režije su visoke, minus je preduboko
Sve to traje predugo, narod puko
Jedni kukaju što jučer bilo bolje je neg danas
Drugi divljaju, galame dok ih puca nacionalni zanos
I? Pitam te, pitam te di smo sad
Dalje radimo na crno ispod cijene, al' do kad?
Ko će vratit dostojanstvo, ko će platit punu cijenu
Dat nam tol'ko kol'ko vrijedimo da stvari jednom krenu?

Više gubimo strpljenje, samo brojimo probleme
Sve što imali smo nemamo i teško nam je breme
Pa na kraju svatko zapita se, "Kol'ko nisko spao sam?"
Pa kako onda ostat ponosa?

Samo živimo iz dana u dan
I svaki san davno nestao je izbrisan
Koga da pitam, brate, tko će mi dat odgovore?
Reci bilo šta osim da je moglo biti gore

Samo živimo iz dana u dan
I svaki san davno nestao je izbrisan
Koga da pitam, brate, tko će mi dat odgovore?
Reci bilo šta osim da je moglo biti gore

I reci mi sa smo mogli promijeniti svijet (reci mi, molim te)
Da će djeca što dolaze imat nasljeđe za ponijet
I reci mi da nismo sve dobro uništili (reci mi, molim te)
I da ću moći mirno spavati od savjesti

Oh, reci mi da možemo izgraditi, da nije prekasno
I ako zakažem daj mi snage stvorit nešto prekrasno
I već sutra volio bih otvoriti oči pa da budem zahvalan
Al' ne mogu, pa stisnem zube i hodam iz dana u dan

Samo živimo iz dana u dan
I svaki san davno nestao je izbrisan
Koga da pitam, brate, tko će mi dat odgovore
Reci bilo šta osim da je moglo biti gore

Samo živimo iz dana u dan
I svaki san davno nestao je izbrisan
Koga da pitam, brate, tko će mi dat odgovore
Reci bilo šta osim da je moglo biti gore



Credits
Writer(s): Mirela Priselac, Luka Tralic, Erol Zejnilovic
Lyrics powered by www.musixmatch.com

Link