Naveče

Kako je počelo, ne sećam se ni ja
To je to, nema šanse da sada pašću ja
Video sam poruku i tad sam shvatio da
Od čokolade uvek slađa je bila vanila
To veče mislio sam da sam sve znao
Šta je tuga, šta samoća, šta je krug i pakao
Čovek misli da je usamljen samo kad je sam
Ali najveća samoća je kad najviše ti dam

Ti, ti i ja smo mogli radit' nešto naveče
Samo reci štagod
Ne, neću viđati se s drugima dok te ne vidim
Ne, neću sada plakati

Narušiš me pogledom, baciš me u nišan
Sviraš me kô saksofon, okom začaravaš

Našao sam te, kako, ne znam ni ja
Izgleda hipnoza stvarno jeste stvarna
Iščekivanje tog dana, ubijam se danima
Kako zoveš se, zaboravih, Maša il' Marija?
Hvala ti što si mi se desila
Jer sada znam, kad mi kažu da filozofiram šta ja cu reći
Da umesto samo tada da stagniram
Sve je lepše iz retrospektive
Čak i produženi, voda kisela
Nisi Andrija, nisi taj lik, al' i dalje maštam i na kraju pošteda

Ti, ti i ja smo mogli radit' nešto naveče
Samo reci štagod
Ne, neću viđati se s drugima dok te ne vidim
Ne, neću sada plakati

Želeo bih ponovo da ti si jedini moj problem
Da te vidim opet, da vidim gde bio je problem
Želim ti lepo, jer to si zaslužila
Kad ne budeš spavala, znaj da pisaću o tebi samo lepe reči
Sve te misli, znaj da lepo mislim, koliko lepa i ti si
Ali znaš da nikad neću zaboraviti
Znaj da plašim se jer polako zaboravljam
Živim u dvojbi i nema mi spasa
Ne zovu me Dvojko, ne zovu me Ares jer nisi moja Enija, zoveš se
Neko te deli, a neko se gasira, porok i satira, na kraju satara
Zarada teška je kada se zarati, sekire ratne ću sam da zapalim
Tebi se zahvalim samo što bila si tu