Razvod 1999

Stojimo sami u sivoj dvorani, pitaju nas zadnji put,
Da li bi ipak probali još jednom zajednički život žut,
Odmahuješ glavom, a meni je smešno, jer obukla si džemper moj,
Nije ti jasno da celog života biću uvek život tvoj.

Postoje reči koje bi mogle da se kažu kao lek,
Da li ćeš hteti da ih se setiš,
Il' ideš zauvek?
Stojiš bez daha, tako visoka, više te ne poznajem,
Bože, da li plačeš, kad ovako nestajem?

Uzeću sve što mi po pravdi pripada, neću te štedeti - znaj,
Ali ću uvek srce da razbijem, kad shvatim da je kraj.
Uzeću dolare, i marke, i dinare, i kola, izađi na sneg,
Sve ću da bacim još ove noći i ostaću bez ičeg.

Ti ne postojiš u ovoj noći, kao glas si nestala,
U mome rebru umire duša koja te je stvorila.
Koračaj, spavaj, smej se i plači, od sada - to nisi ti,
Ti ne postojiš na ovom svetu izvan ljubavi.



Credits
Writer(s): Branko Isakovic, Srdjan Saper
Lyrics powered by www.musixmatch.com

Link