Bolje Da Je Kraj

Ti si plod moje mašte i svaka kap kiše,
ti ne razumeš ništa, ja čitam kako piše,
i baš sve što kažem tebe boli još više,
ti ne slušaš mi glas, ti slušaš kako dišem.
Stvarno si prava kučka, zašto praviš se luda, k'o da sam osuđenik specijalnog suda.
Ti misliš da se igram, da malo mi se sviđaš, želiš da se plašim da li ćeš da me izdaš.
Misliš da strahujem i tresem se da kažem budi se, u momentima nemoći ja kažem sebi ubi se.
Toliko mi značiš da nemam objašnjenja.
I previše sam zbunjen, prosto nemam rešenja, kako da izgovorim sve što osećam?
Leto po leto, jesen, zima, proleća.
Kad god te pogledam ja vidim da sloboda je daleko i kad' srce stane pored tebe bih lego.

Kada god sam jurio ka nama i znao da srce mi se slama, ja želeo sam sve.
A ti si to tako dobro znala, da budem svoj to nisi dala, izgubili sko sve.
Jer odlično znaš da bila si ta i kakav sam ja, a shvataš me sad.
Bolje da je kraj, da mirno zaspim, u snu ću sve da ti vratim.
Da polomim sve i ne volim te, da zaboravim je, odem bilo gde, da ne možeš da me vratiš, zvezdanim putem da me pratiš.
Da polomim sve i ne volim te, da zaboraim je, odem bilo gde, da ne možeš da me pratiš, zvezdanim putem sa me pratiś.
(Da polomim sve i ne volim te, da zaboravim je, odem bilo gde, da be možeš da me vratiš, zvezdanim putem da me pratiš).

Ne procenjiv razmak među nam, sedim sam.
Ti misliš da sam sam, ja nikad nisam sam.
Ja nemam taj blam da kažem