Muk
Kao mali, čuo sam priču o Cvrčku i mravu.
Bez polemike ko je u pravu.
Cvrčak je neradnik, zaslužuje da skapa.
Po zimi. Gladan. Sam i jadan.
Kao da nema dana radnog staža,
za razliku od mrava, koji je fizikalac.
Koji pošteno šljaka. Koji nešto stvara.
A to što ovaj svira, to je prazna slama i badava.
Živim u svetu gde se to baš tako shvata.
Hule na svakog cvrčka. On zgazio ni mrava.
Ne razlikuju muze od mužnje i blata.
Ne razlikuju muzičara od muzikanta.
Oteli su autorska, sad će i ljudska prava.
Umetnik je marva. U ruci magla i zjala.
Muzika umire, masu nije briga.
Još samo malo, i ostaće ništa.
Ostaće muk. U glavama i ušima.
Ljudske ljuske, pustara. Muk.
A čovek je čoveku zvuk.
Jadne vam svetkovine.
I vaši lampioni.
Vaši šampioni.
Vaši milioni.
Vaše prazne oči.
I krv na vašim ušima,
gde umrla je muzika.
Ostaće muk. U glavama i ušima.
Ljudske ljuske, pustara. Muk.
A čovek je čoveku zvuk.
Jadne vam svetkovine.
I vaši lampioni.
Vaši šampioni.
Vaši milioni.
Vaše prazne oči.
I krv na vašim ušima,
gde umrla je muzika.
Ostaće samo rijaliti i radijska statika,
da krči u trulim ušima zombija
dok pingponguje po praznim glavama,
gde stih grobuje. Po halama,
genocid nota, mrtve su i slomljene.
Na Trgu Velikog brata, bezumni dižu lomaču,
da spale instrumente, ideje i konačnu
pobedu proglase, dok mrtvom rukom
šalju poruku da glasaju za najalapaču i porugu.
Vitlaju svojim crevima, srećni i prosečni.
Imaju ogrlice od ušiju što su posekli.
Tišina im se zavlači u očne duplje
kojim zveraju u ružne predmete, plaćene skuplje.
Zastava sa slikom nosa zabodena u tuđa posla.
Gnjili zubi žvaću intimu, a usta prosta
pljuckaju komade duše na lice sagovornika,
dok muk im grla struže.
...a gde je muzika?
Smak sveta bez saundtreka.
...gde je muzika?
Krv na vašim ušima.
Ostaće muk. U glavama i ušima.
Ljudske ljuske, pustara. Muk.
A čovek je čoveku zvuk.
Jadne vam svetkovine.
I vaši lampioni.
Vaši šampioni.
Vaši milioni.
Vaše prazne oči
I krv na vašim ušima,
gde umrla je muzika. Ostaće muk. U glavama i ušima.
Ljudske ljuske, pustara. Muk.
A čovek je čoveku zvuk.
Jadne vam svetkovine.
I vaši lampioni.
Vaši šampioni.
Vaši milioni.
Vaše prazne oči.
I krv na vašim ušima,
gde umrla je muzika.
Bez polemike ko je u pravu.
Cvrčak je neradnik, zaslužuje da skapa.
Po zimi. Gladan. Sam i jadan.
Kao da nema dana radnog staža,
za razliku od mrava, koji je fizikalac.
Koji pošteno šljaka. Koji nešto stvara.
A to što ovaj svira, to je prazna slama i badava.
Živim u svetu gde se to baš tako shvata.
Hule na svakog cvrčka. On zgazio ni mrava.
Ne razlikuju muze od mužnje i blata.
Ne razlikuju muzičara od muzikanta.
Oteli su autorska, sad će i ljudska prava.
Umetnik je marva. U ruci magla i zjala.
Muzika umire, masu nije briga.
Još samo malo, i ostaće ništa.
Ostaće muk. U glavama i ušima.
Ljudske ljuske, pustara. Muk.
A čovek je čoveku zvuk.
Jadne vam svetkovine.
I vaši lampioni.
Vaši šampioni.
Vaši milioni.
Vaše prazne oči.
I krv na vašim ušima,
gde umrla je muzika.
Ostaće muk. U glavama i ušima.
Ljudske ljuske, pustara. Muk.
A čovek je čoveku zvuk.
Jadne vam svetkovine.
I vaši lampioni.
Vaši šampioni.
Vaši milioni.
Vaše prazne oči.
I krv na vašim ušima,
gde umrla je muzika.
Ostaće samo rijaliti i radijska statika,
da krči u trulim ušima zombija
dok pingponguje po praznim glavama,
gde stih grobuje. Po halama,
genocid nota, mrtve su i slomljene.
Na Trgu Velikog brata, bezumni dižu lomaču,
da spale instrumente, ideje i konačnu
pobedu proglase, dok mrtvom rukom
šalju poruku da glasaju za najalapaču i porugu.
Vitlaju svojim crevima, srećni i prosečni.
Imaju ogrlice od ušiju što su posekli.
Tišina im se zavlači u očne duplje
kojim zveraju u ružne predmete, plaćene skuplje.
Zastava sa slikom nosa zabodena u tuđa posla.
Gnjili zubi žvaću intimu, a usta prosta
pljuckaju komade duše na lice sagovornika,
dok muk im grla struže.
...a gde je muzika?
Smak sveta bez saundtreka.
...gde je muzika?
Krv na vašim ušima.
Ostaće muk. U glavama i ušima.
Ljudske ljuske, pustara. Muk.
A čovek je čoveku zvuk.
Jadne vam svetkovine.
I vaši lampioni.
Vaši šampioni.
Vaši milioni.
Vaše prazne oči
I krv na vašim ušima,
gde umrla je muzika. Ostaće muk. U glavama i ušima.
Ljudske ljuske, pustara. Muk.
A čovek je čoveku zvuk.
Jadne vam svetkovine.
I vaši lampioni.
Vaši šampioni.
Vaši milioni.
Vaše prazne oči.
I krv na vašim ušima,
gde umrla je muzika.
Credits
Writer(s): Marko Selic, Rade Sklopic, Nevena Jelic
Lyrics powered by www.musixmatch.com
Link
Other Album Tracks
© 2024 All rights reserved. Rockol.com S.r.l. Website image policy
Rockol
- Rockol only uses images and photos made available for promotional purposes (“for press use”) by record companies, artist managements and p.r. agencies.
- Said images are used to exert a right to report and a finality of the criticism, in a degraded mode compliant to copyright laws, and exclusively inclosed in our own informative content.
- Only non-exclusive images addressed to newspaper use and, in general, copyright-free are accepted.
- Live photos are published when licensed by photographers whose copyright is quoted.
- Rockol is available to pay the right holder a fair fee should a published image’s author be unknown at the time of publishing.
Feedback
Please immediately report the presence of images possibly not compliant with the above cases so as to quickly verify an improper use: where confirmed, we would immediately proceed to their removal.