Proleće

Jutro je ovde kao pesak sivo,
nebo crno kao najcrnje vino,
a sunce bledo je kao mleko,
sreća te čeka negde preko.

Srusili su naše snove, zgazili su svaku nadu
niko više se ne smeje u mom Beogradu.

U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta
u ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudo.

Gorak je ukus u ustima i snage nemam u prstima
seče me nešto u grudima jer ne znam šta je to sa ljudima
zašto srušili su naše snove, zgazili nam svaku nadu,
kad niko više se ne smeje u mom Beogradu.

U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta,
u ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudo.

Kako ostati častan u svetu prevaranata, ide mi pena na usta
od nemoći mozga da eliminiše glupost, na bolest kidiše,
da moje dete može lakše da duše, uuu loše nam se piše,
Boga u nama sve je manje, a zla sve je više i više
u ovom delu sveta, u ovoj zemlji, u mome gradu
polako gubim nadu u Beogradu,
zato što proleće na moje rame više ne sleće,
tražili smo nešto veće, a izgbuili smo sve iz vreće,
ljubav i dobrotu, ljudskost, poštovanje,
veru i mudrost alarmantno je stanje,
mnogi već davno nađoše izlaz preko,
sve više mojih prijatelja živi negde tako daleko,
neće da gledaju duhovno-moralni pad vratite osmeh u moj grad.

U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta
u ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta
u ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta
u ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudo
u ovom delu sveta milion problema raspad sistema i to mi smeta